~ Izmišljeno sećanje ~

KLIK na Play ->

Vidi se samo jedna tanka linija na dnu vrata, od svetla u hodniku. Ovde, u sobi, svetlo  nam nije potrebno. Skidam se u mraku. Ti ionako znaš kako izgleda svaki santimetar na mom telu.

Prelaziš rukom preko mog obraza, preko ramena i ideš ka vratu. Polako prstima kliziš niz moju kičmu. Počinjem da čujem muziku. Neki lagani ritam počinje. Ili to možda samo grane drveta udaraju u roletne. Ne znam, a nije ni bitno.

S tobom i tišina zvuči kao najlepša melodija.

Na tvojim rukama osećam da si se naježio. Znam da nije zbog hladnoće. Ali ipak povlačim prekrivač preko tvojih leđa.

Na obližnjoj raskrsnici neko naglo koči. Verovatno se upalilo crveno svetlo. Obavezno zaustavljanje. U mojoj sobi ze tebe uvek važi samo zeleno. Vozi dalje, ne zaustavljaj se.

Sijalica na banderi ispred moje zgrade se odjednom upalila. A ne radi već mesecima. Na trenutak vidim odsjaj u tvojim očima. Po njima znam da se osmehuješ.

Još jedan zvuk čujem u sobi. Tebe – kako polako i duboko dišeš.

Komšija u stanu preko puta mog, pali svetlo i ulazi u kuhinju. Primetila sam da se noću često budi i šeta po stanu, ne može da spava. Ja ću noćas spavati mirno. Ali ću kao i uvek, kroz san osetiti kako me pokrivaš.

Neću da ti kažem da mi je uvek toplo kad spavam kraj tebe. Samo ti mene pokrivaj, srećo moja. . .

Laka vam noć, umorni ljubavnici. Dobro vam jutro, pospani radnici.

I opet sviraju tamburaši u mojoj glavi . . .

Trebala sam de se vidim sa nekim u nedelju…. I da vidim ima li tu “nečeg”. . .

Ne, nema. . . Bila sam u pravu kada sam ga upozorila da se ne nada, da ne shvata to što smo slični toliko ozbiljno… Učinilo mi se da sedim sa potpunim strancem. Sa potpuno drugom osobom… Izgleda smo on i ja smo dva različita sveta. I žao mi je ako sam ga povredila. Ali, tu glava nije mogla ništa. Srce je presudilo. A i još neke stvari su se desile, prethodne večeri, tako da u svakom slučaju ovaj dečko  nije imao nikakve šanse.

Elem, da počnem priču:

Gospodin je neko zbog koga mi u glavi uvek zasviraju neki tamburaši, čim pomislim na njega. Gospodin je neko zbog koga je i ovaj blog započet. . .

Od pre nekih mesec dana, kad smo se videli nakon pola godine i više, opet smo počeli da se skoro svake nedelje dopisujemo sms-om. I nekako je pao dogovor da se vidimo u subotu. Sama činjenica da je on to predložio, i to 3 dana unapred, meni je bila dovoljno čudna… To ne liči na njega. Kod njega je sve išlo po principu “sad i odmah”. Ali, eto. . . izgleda ću mu stvarno poverovati da se promenio.

Uglavnom, videli smo se. Planirala sam da to bude “na mom terenu”, ali nije. Planirala sam da se ponašam kao “kučka”, ali nisam. . . I cele večeri – to sam bila ja. Prava ja. Ona koja je uspela da ga prihvati takvog kakav jeste, i ona koja je odlučila da uzme ono šta može od njega. Onoliko koliko je on spreman da mi pruži. . . To nije mnogo, ali, na neki čudan način, sad sam zadovoljna i s tim.

Srećna sam. I zbog prelepe noći, i zbog njegove ruke prebačene preko mojih ramena dok me prati kući, i zbog sinoćne šetnje. . . I današnjih porukica. Običnih, a meni toliko dragih. . .

Šta bude – biće. Važno je da sam mirna i zadovoljna.

~Neki novi a ujedno i stari momenti…~

Ne znam da li se neko seća priče o noći koju sam provela s tamburašima… Glavni lik je bio Gospodin. On je razlog zbog koga sam zapravo i počela pisati blog… Da bih ono što me je mučilo izbacila iz sebe, da bih pronašla neki ventil.

Da se Gospodin nije poigrao sa mnom, nikada ne bih srela Komšiju, zbog koga imam još jedan mali ožiljak na srcu. Da, da. . . Gospodin me je indirektno gurnuo u potragu za nekim novim. Samo da bih njega izbacila iz glave. A sada se situacija okrenula za 180 stepeni.

Hajde da pojasnim:

Sinoć sam se sasvim slučajno čula sa Gospodinom, nakon nekoliko meseci. Trebao je čak i da dođe kod mene, jer sam imala neku sedeljku u stanu. Nije se pojavio… Pomislila sam “Ništa čudno za njega…” i nisam se ni malo potresla. Ali, rano jutros me je probudio, i objasnio mi je zašto nije došao, i ujedno me je pozvao na kafu. Kad nisam pala u nesvest! Ne zbog kafe, već što NI MALO ne liči na njega da objašnjava takve stvari, pa još i da se izvinjava za to!

Prihvatila sam poziv, i otišla da se vidim s njim. Pomislila sam “Što da ne? Sad živi blizu mene, odavno sam se ohladila od njega, nema ništa loše u tome da se ponekad vidimo na kafi. . . ” a i još kada je sve to bilo uz blagoslov najbolje drugarice, onda tu nije bilo mesta dvoumljenju. Dve plavuše su pametnije od jedne. . . Malo morgen!

Jeste da smo samo pili kafu, i pričali većinom o mom boravku u UK, ali, osećala sam da nešto ne štima. Nije to bilo kafenisanje dvoje ex-ljubavnika, ali nije ni dvoje poznanika… Više puta smo jedno drugom “kao” kroz šalu prebacili neke stvari. Ja njemu pijane telefonske pozive u pola noći iz kafane, on meni to što sam ga, citiram “tako napušila par puta porukama da nije znao da li sme više da se javi”. On je priznao krivicu, ja baš i nisam … Ali, Bože moj, pa naravno da mu neću mu priznati da sam bila toooooooliko povređena.

Sve u svemu, na kraju tro-satnog kafenisanja, razišli smo sasvim OK. Uz dogovor za još neke kafe, i pića…

Ali, najbolja stvar u svemu tome je da sam ja danas imala i nešto drugo o čemu ću da razmišljam. Pa na kraju dana, kad sve sumiram, srećna shvatam da sam na Komšiju pomislila samo 2-3 puta sa setom, i to na kratko. A na Gospodina sam mislila mnogo više, i to s osmehom… Klin se klinom izbija.

Isn’t it ironic? Don’t you think?

P.S. Znam ja da ovo nije rešenje da “odbolujem” Komšiju, ali moram da skrenem misli. . . Jednostavno moram.

Napokon kod kuce…

Jutros u 4h sam s mosta, preko Dunava, ugledala grad. Nikada nije bio lepši. I prazniji. Ulice potpuno puste. Jedino ja, sama na bulevaru, sa dve ogromne torbe. Čudan je osećaj biti jedina osoba na ulici.

Napokon sam stigla kuci.

Mama srecna, prijatelji takođe. Svi su me danas radosno ispitivali o putovanju, o Liverpulu, o svim sitnicama. I svima sam potpuno mehanički odgovarala na pitanja. Kada su se razišli, da bih se odmorila, počela sam da otpakujem torbe. Sva odeca je bila tu, svi pokloni za meni drage – takođe. Ali, unapred sam znala da fali jedna stvar. . .

Nisam donela jednog velikog zmaja iz Britanije. Iako sam znala da bi mu se neko, uprkos svemu obradovao. Iako sam nekom obećala, da ću ga IPAK doneti. Vratila sam ga prošlog petka proizvođaču. Na pitanje prodavca čime sam nezadovoljna, da li bi mi možda druga boja više odgovarala, rekla sam:

-Sa zmajem je sve u redu i boje su odlične. Ali, osoba koja je trebala da ga dobije. . .ta osoba više ne postoji.
-Izvinite što pitam, ali da li je osoba možda umrla? . . .Ako jeste, primite moje saučešće.
-Ne gospodine, taj čovek je živ. Ali ono što je on bio, TO više ne postoji.

Znam da me nije razumeo, ali samo sam se okrenula i izašla. . .
Sad posmatram prazne torbe, i složene gomile stvari pored njih. Prljava odeća, čista odeća, knjige, pokloni, suveniri. . .Ali, ipak, fali mi taj zmaj. Nekako bi lepo izgledao na podu, između knjige “Pride and prejudice” i parfema Burberry “Weekend”. . .

Sta je Komsija radio dok mene nije bilo… ;-)

OK, priznajem da sam otplakala 3 dana, ali necu vise sigurno.

Ne bih ja bila ja kada bi mi onaj djavolak s levog ramena mirovao. Naime, juce mi padne na pamet da odem na onaj sajt gde smo se Komsija (moj ex-dragi) i ja upoznali. Ukucala sam tamo, na pretrazivacu nadimaka, ime koje on najcesce koristi kao ID za internet adrese. I ne nadjem ni jedan opis koji bi mu odgovarao. Ali, opet mi ne da djavo mira i ukucam njegovo godiste, i sajt mi izbaci 40ak muskaraca na sajtu. Na trecem mestu ugledam nadimak tj. ime jednog TV lika za koga znam da ga Komsija obozava. Pogledam profil i . . . .BINGO !
To je on!

Naravno, ne pise njegovo pravo ime, ali svi podaci, svi odgovori na 50tak pitanja….to moze biti samo on! Ili ima brata blizanca! Od godista, horoskopskog znaka, do toga sta radi i sta voli…sve odgovara.

Ali, ono sto me je najvise pogodilo je bilo kada sam ugledala kada se prijavio, tj. registrovao na tom sajtu. Samo JEDAN dan nakon sto sam ja otisla! Jedan jedini dan! Ujedno i moj rodjendan. . .

Srce je pocelo da mi lupa minimum 120/min. ! Pocela sam da setam po sobi i psujem na glas! Zatim sam lepo zapalila jednu, sela, smirila se i . . .ragistrovala sam se na sajtu pod nadimkom kao jedna pevacica. Naravno sa svim laznim podacima o sebi I poslala sam mu jednu, onako obicnu pp poruku u vezi njegovog nadimka. Odgovorio mi je nakon nekih pola sata, recenicom koju sam ja od njega cula bar 10ak puta dok smo bili zajedno. I to mi je bila jos jedna potvrda da je to stvarno on.

Kroz glavu mi je proslo i to kako mi je neki dan rekao da je “bio dobar” otkad sam otisla, da nije izlazio i sl. . . .Pa, naravno da nije nigde isao kada je visio na sajtu! U njegovom profilu sam videla i to da je za mesec i po dana otkako je tamo, usao na sajt celih 102 puta!

Mamlaz jedan! Uh, da sam mogla da ga dohvatim juce, bio bi saren ko uskrsnje jaje. Ono plavo-ljubicasto!

Inace, odlucila sam da cu se videti s njim. Sad definitivno imam snage za to! Jedva cekam da mu vidim izraz lica kada on pocne da mi prica kako je “bio dobar dok me nije bilo” a ja mu kazem:

-Dragi “TV liku” pozdravila te je “Pevacica” !<!–<!–</

Da ga vidim jos jednom – ili ne?

Cula sam se s njim istog dana kad je poslao poruku…

Ono cega sam se bojala je isplivalo na povrsinu. Rekao je da je ocekivao da cu mu faliti nakon sto sam otisla. Ali, kako su dani za danom prolazili, to se nije desilo. Nisam mu falila, nisam mu nedostajala. Bilo mu je OK sto smo se culi svakog drugog dana, ali jednostavno je shvatio da nema vise osecanja prema meni. . . Zao mu je sto smo taj razgovor vodili preko telefona, i rekao je da bi zeleo jos jednom da me vidi kad se vratim sledece nedelje.

Pitala sam ga da li zeli mene da vidi jos jednom, ili zeli jos jednom da me vidi samo zato sto ne zeli da raskinemo preko telefona? Odgovorio je da mu je glupo da se rastanemo preko telefona. Ali da ne veruje da bi se ista promenilo s njegovim osecanjima kada bi smo se opet videli. Srce mi je puklo na komade kada sam to cula. . .

Ne znam da li cu se videti s njim jos jednom. Otvoreno sam mu rekla da nisam sigurna da li bih izdrzala da se vidim s njim a da ne mogu da ga zagrlim i poljubim… Na to je odgovorio da razume, i ako bi mi bilo previse bolno, ne moramo se videti, ali i dalje misli da bi bilo bolje da sve ovo okoncamo “oci u oci” a ne telefonom… Ostalo je na tome da sam obecala da cu mu se javiti kada se vratim, i da cu mu onda reci da li cemo se videti ili ne. Vracam se u Srbiju za 4 dana. I zelim da ga vidim vise od svega, ali ne znam kako bih to podnela. Svaki put kada pokusam da se odlucim, stomak mi se toliko zgrci da zaboli. NE ZNAM STA DA RADIM!

Mislila sam da sam jaca, snaznija, ali borim se protiv suza svakih sat vremena. Stavljam sve ovo “na papir” nebi li mi bilo lakse, ali nije. . .

On me izgleda vise ne ceka…

Sinoc, malo posle ponoci. . . Popila sam 2-3 case vina. Neizvesnost i nestrpljenje zajedno sa alkoholom, cine svoje. . . Saljem mu poruku u kojoj ga pitam “Zasto je tesko na moje “Falis mi…” odgovoriti sa “I ti meni”?” Napisala sam mu i da meni njegove poruke mnogo znace. I da mi on mnogo znaci….

Jutros ustajem i lupam glavom o zid, i pitam se koji mi je djavo bio da mu to napisem. Odlucim da sacekam vece i da ga onda nazovem i da mu kazem . . . da mu bilo sta kazem sto ce “ispraviti” moju poruku od prethodne noci.

Popodne cujem telefon, melodija za poruke. Odjednom mi se zgrci stomak. Osecam da je to poruka od njega i dok se penjem uz stepenice da uzmem telefon, pocinje da mi bubnja u usima, i osecam da je poruka neka losa vest. Uzimam telefon, duboko udahnem i citam.  . . Osecaj je bio ispravan. Poruka JESTE od njega, poruka JESTE losa vest. . .

“Ne mogu da te lazem kada ja tako ne osecam…” –samo to je stiglo, nista vise.

Nisam mu odgovorila. Ne znam sta bih mu napisala. A nisam ga ni zvala jer nisam zelela da me cuje kako placem. . . Nazvacu ga veceras. . .ako skupim hrabrosti.

I dalje pokusavam da se utesim da je to rekao jer nema vremena, jer je umoran, jer puno radi. . . ali, znam da samo lazem sebe sa tim. A toliko sam zelela da vidim kako mi se obradovao jer sam stigla ranije. Ali, izgleda. . .nista od toga. . .

~Slatke male lazi~

TELEFONSKI RAZGOVOR : 

JA:-Otkazan je onaj festival. Vracam se par dana ranije… Kad ti ono kreces na odmor?

ON:-Pa, rekao sam ti vec. Idem 23.

JA:-Eh, steta. A ja sam vec zamenila kartu za 25.

ON:-Pa, dobro… Videcemo se kad se ja vratim.

Boze, al’ je On blesav! Kako je uopste mogao da pomisli da sam zaboravila kada ide na odmor!? To mi je bila prva stvar na pameti kada sam menjala kartu . . . Naravno, ne za 25, kao sto sam mu rekla. . . Ja se vracam 20. . . .  😉

P.S.
Odbrojavam unazad. . . Jos “samo” 15 dana. . .

Hocu kuci. . .

OK, nije bas da hocu kuci… Barem ne mojoj kuci. Hocu kod Njega. Na samo 1 dan. . .Ma kakav dan?! Bila bih srecna i da provedem s njim makar jedan sat. Da se sklupcam kraj njega, i da me onako jako zagrli, kako on to ume.

Da sam sad kod njega, tacno znam sta bi bilo. On bi premoren zaspao na kaucu u dnevnoj sobi. Prevrtao bi se stalno, jer ne podnosi ni kada je +25′C, a kamoli ovo… Budio bi se samo na trenutke, i pogledom me potrazio. A kada bi se uverio da sedim u fotelji pored njega, nastavio bi da spava. Posle sat-dva takvog polu-sna, pridigao bi se, zapalio cigaru, prosetao po sobi kao tigar po kavezu, opsovao vrucinu, i vratio bi se u krevet… Opet bi zadremao, ali bi pri sledecem budjenju, zatvorenih ociju samo rasirio ruke i rekao bi ”Dodji mi…” -Spustila bih se kraj njega, s njegovom levom rukom umesto jastuka, dok bi desnu prebacio preko mog struka. . . Samo bih se pribila uz njega, zatvorila oci, i pravila se da spavam, a zapravo bih ga slusala kako dise. . .

Eto, tacno znam sta bi bilo, a opet. . .Treba mi sve to. Najvise njegov zagrljaj. Ne cak ni poljubac, nego samo jedan njegov obican, snazan zagrljaj. . .

Hocu kuci, hocu mog momka i hocu da ova glupa kisa prestane!

Noćne gluposti….

*
*
Samo želim da poslušate ove dve, možda pomalo zaboravljene pesme. . .
*
*
*

Kroz misli mi se propliće ova pesma tekst je ovde

Get this widget | Share | Track details

*
*
*
*
A više od svega želim čuti ovu: tekst je ovde

Get this widget | Share | Track details

*
*

Eto, samo toliko u ove sitne sate. . .