~Zamalo da mu kažem “Volim te”~

Opet smo Komšija i ja bili u nasem ličnom “Drive-in” bioskopu. (Tako zovemo vreme provedeno gledajući najnovije filmove koje on skida sa interneta.) Oboje uživamo u tome. Jedva dočekam vikend da se zajedno s njim opustim ispred ekrana, i da pustim misli na pašu. Stavimo čaše, sok i grickalice na dohvat ruke, izvalimo se na kauču i projekcija može da počne.
Ovoga puta smo gledali neki, po meni, pomalo strašan film, neke grozne scene ubistva i sl. S vremena na vreme, kad bi neka scena bila jako strašna, on mi je prekrivao rukom oči, da ne bih kasnije ružno sanjala. Naravno, svo vreme me je i mazio, ljubio. . .

Malo zbunjena, malo uplašena. . .Međutim, u jednom trenutku između poljubaca, kroz glavu mi je potpuno jasno, kao da je izgovorena, prošla rečenica:

“VOLIM TE…”

Potpuno sam se sledila! Kroz glavu mi je prošlo milion misli:
“Jesam li to rekla na glas?
Jesam?
Nisam?
Od kud mi sad to?
Koji mi je đavo sada?…”

On je počeo da komentariše neku scenu u filmu, a ja ga ništa nisam čula, samo sam, kao po komandi, klimala glavom, i izgovarala: “Da, da…Potpuno si u pravu.” a pojma nemam o čemu je pričao. Od tutnjave u glavi ga ništa nisam čula. Samo sam u jednom trenutku osetila strah. Zašto i zbog čega baš strah – ne znam.

To je bilo preksinoć, ali ista misao mi je proletela i sinoć. . .i opet sam se sva pogubila. Srećom, on nije ništa primetio. Ne znam šta bih mu odgovorila da me je pitao šta mi je. Sigurno mu ne bih mogla reći:
“Ma, samo sam pomislila da ti kažem da te volim, ali nisam baš sigurna da li te stvarno volim ili sam samo malo puknuta u glavu.”
Potuno sam zbunjena zbog toga. Ne znam da li ga volim. Da sam zaljubljena, jesam – pa, to već znaju i vrapci na granama. Ali, dal’ ga volim?… Nemam pojma! I zašto sam osetila baš strah. Mogla sam osetiti i zbunjenost, ili uzbuđenje, ili bilo šta drugo. . . Ali strah je bio glavni. Da li je mene strah od mogućeg povređivanja? Verovatno. . . Da li me je strah od tolikog razotkrivanja sebe? I to je moguće. Možda se bojim da mi neće biti isto uzvraćeno. . .
Ne znam ni sama šta mi je. . .

6 Responses to “~Zamalo da mu kažem “Volim te”~”

  1. Suske Says:

    Sve je to draga moja ljubav, ona prava i iskrena.
    Znaš više puta sam se u životu pitala, da li je bolje da budeš voljena ili da voliš. Odgovor nikad nisam našla, ali strah je prisutan i u jednom i udrugom slu?aju.
    A da bi saznala da li je ljubav obostrana, moraš ipak (na kraju moram da popujem ne bi ja bila to što jesam)da se predaš. Neko mora to prvi da pokrene i da pokaže. Tako ?eš jedino i znati … a strah, tako je prirodan, tako normalan … od svega, a najviše od sebe …
    Prevazi?i?eš to, još ste na po?etku …

  2. Zmajcek Says:

    i bez igovaranje te reci to on sigurno oseca jer osecamo to i mi citajuci tvoj post :)

  3. auroraborealis Says:

    Ne bih ja to još da pokre?em. . .neka još malo tinja, i ?eka sve to.
    Kako nekome to re?i ako ni sama nisam sigurna ?
    Ovo nije pitanje, nego samo kažem. ..

  4. pu Says:

    ma ne bi ti to tek tako palo na pamet ;)

  5. Flying_man Says:

    Ne boj se da kazes “Volim te” ako to osecas, mozda kad skupis hrabosti bude vec kasno!!!

  6. zaLjUbljEnA_deVoJciCa... Says:

    eeeeeeee….dok sam se ja setila da izgovorim te dve reci…
    sad je kasno…:(

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: