Ucim da hodam…

Neki fini i dragi blogeri su citajuci ovo moje pisanije, zbog naslova, pomislili da se UCIM DA HODAM odnosi na moje prve korake u svetu kompjutera…

Ne, pogresili su…

Ucim ponovo da hodam kroz lavirint emocija, svojih sopstvenih. Tezak posao, to muvanje izmedju visokih zidova. Ali, ko mi je kriv?… Sama sam ih godinama gradila, kamen po kamen. Kao Sizif. Odguram jedan na vrh, on se otktrlja, pa hajde draga moja nazad. Tacno mi nije jasno kako sam uoste uspela takav komplikovan zid da podignem? I jos sebe da zatvorim unutra. E, koji sam ja lik!
Taman pomislim: to je to! Znam gde je izlaz! Znam sta hocu!, i onda me Gospodin nazove, u pola noci i kaze :

“Cao! Pretpostavljao sam da ne spavas, znam da ucis. Hteo sam samo da te pitem kako si?”
. . . a ja se uhvatim za stolicu, da ne padnem, duboko udahnem i pomislim kako cu mu sad sve reci:

………………………
“Nije lepo sto se sa mnom igras toplo-hladno. Pa, covece nismo deca! Odakle ti pravo da me zoves u pola noci? Sta ti vise uopste hoces od mene? Da li UOPSTE nesto hoces?
Zasto me sada zoves? Zasto me nisi zvao kad si kretao u grad, a ne sad kad se vracas iz provoda? Obecao si da ces se javiti pre tri dana, dogovorili smo se da se vidimo. Zasto se nisi javioi? Ni na glupu poruku mu nisi odgovorio!”

……………………..

Naravno, nisam mu to rekla. Samo sam mu odgovorila da sam dobro, da sam umorna i da sam upravo legla u krevet…

“Ok!” odgovorio je,”Lepo spavaj, pa se cujemo ovih dana, da odemo negde na pice.”

“Da, naravno. Cujemo se. Cao!”

“Laku noc, pile!”

Klik. Klik.

Gledam jos par trenutaka u prazan ekran telefona, spustam ga na policu, sedam za kompjuter i nastavljam da ucim…

6 Responses to “Ucim da hodam…”

  1. pu Says:

    joj sto to mrzim :twisted:

  2. auroraborealis Says:

    I ja to mrzim, Pu.
    Ali onda procitam tvoj komentar,pa se jos i nasmejem. :)

  3. pu Says:

    e bas mi je drago :smile:

  4. Zmajcek Says:

    da ti pravo kazem ja to jako mrzim ali za razliku od tebe ja bi mu svasta rekao :P

  5. xgeixqla Says:

    xgeixqla…

    xgeixqla…

  6. Male i velike avanture Aurore Borealis » Blog Archive » ~Neki novi a ujedno i stari momenti…~ Says:

    […] Ne znam da li se neko se?a pri?e o no?i koji sam provela s tamburašima… Glavni lik je bio Gospodin. On je razlog zbog koga sam zapravo i po?ela pisati blog… Da bih ono što me je mu?ilo izbacila iz sebe, da bih pronašla neki ventil. […]

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s


%d bloggers like this: